zalosna istina

https://plus.google.com/photos/103489513378103437330/albums/6264224937350509569

NEMIRNI SNOVI

U nemirima mojih snova
ustrajno me obilaziš,
pitam se zasto ?
Odavno si digao ruke
od naše ljubavi,
samo sam ja
sljepo vjerovala
da to što izgovaraš
je i istina.
Gledala sam u tvoje oči
ne bi li vidjela laž
koju si vješto skrivao,
I sve vjerovala tvojim riječima.
Još mi je gorak okus
razočarenja,
još topim jastuke suzama
kad te se sjetim,
još ne vjerujem
da sve je bila laž
u svim mojim jadnim danima,
tužnim nocima
u ovim sanjalačkim očima !
Danijela Ražov Paloma 31.01.2015

Kako naći savršenog partnera?

Radom na sebi. Napravite spisak želja savršene osobe, a onda se zapitejte koje od tih osobina vi imate. Budite iskreni prema sebi i nemojte se iznenaditi ako ni vi sami ne dostižete sopstveni ideal.

Počnite raditi na tome da vi postanete osoba koju priželjkujete. Ako želite ljubav, počnite ljubav davati. Želite li brižnost, postanite brižni prema drugima. Želite izvajanog Apolona? Vrijeme da krenete na fitnes. Zapravo, velika je vjerovatnoća da ćete tamo Apolona i sresti. Želite nekoga načitanog, biblioteka neka vam postane druga kuća.

Jer, sve što je u nama i oko nas je energija u svom različitom obliku. Misao je energija, ljubav je energija, briga je energija. A energija ima tu sjajnu karakteristiku kruženja. Pošaljete li je od sebe, istom mjerom će vam se vratiti.

"Kako siješ, tako žanješ."

Samo, to je u našem narodu često interpretirano kroz prizmu negativnog ponašanja. Okrenete li je u pozitivnom smijeru, shvatićete da se i ljubav ljubavlju vraća.

Prestaniti misliti na to šta ta savršena osoba vama može ponuditi. Razmišljajte šta je to što vi svijetu oko sebe možete dati. Gajite ljubav, samilost, empatiju, dobrotu, radost i jednakost prema svima sa kojima dolazite u kontakt i zračićete snagom koja će u vaš život privući i pravu osobu.

Lora Ingols Vajlder bi danas proslavila 148. rođendan

Lora Ingols Vajlder je bila američka spisateljica dečjih knjiga, poznata kao autorka ciklusa knjiga za mališane "Mala kuća", u kojoj je opisala svoje detinjstvo provedeno u porodici američkih pionira.
Lora Ingols Vajlder rođena je 7. februara 1867. u Pepinu u Viskonsiju i mnogima je ulepšavala detinjstvo te ovu sjajnu književnicu pamte po odličnim knjigama, a među najpoznatijima je upravo njena serija knjiga za decu "Mala kuća". Osim toga, pamte se i "Mala kuća u velikoj šumi", "Dečak sa farme", "Na obalama Silver lejka" i one novije: "Zapadno od kuće", "Prve četiri godine", "Na putu kući" i mnoge druge.

1993. godine proglašena je za počasnog stanovnika Misurija. Preminula je 10. februara 1957. u Mensfildu, a povodom 148 godina od datuma njenog rođenja, Google je prilagodio početnu stranicu motivima iz njenih najpoznatijih književnih dela.

Jedan dan i noć u Zagrebu

Sa ne strpljenjem sam brojao dane kada ću ponovo na put da se stanem sa mojim dragim prijateljima pesnicima. Ovoga puta sastanak je bio u Zagrebu gde se promovisala knjiga Antologija Facebook pesnika u kojoj je bila štampana i moja pesma. Na put sam trebao ići sa mojim prijateljima Bobanom, Vitom i Enom a nas četvero činili smo poetsku grupu i svugde smo putovali a i nama su dolazili u goste pesnici iz svih republika. Najzad je došao i taj dan moga putovanja u Zagreb gde me čekala moja mala Zagrepcka ali to moji prijatelji nisu znali. Moja supruga je bila na poslu a ja sam se sam pakovao i peglao košulje pošto ona mi to vise nece da radi od kako je saznala za romansu na Pragu Kad sam se spremio uzeo sam kofer i uputio se ka auto putu gde su me trebali pokupiti moji prijatelji. Ubrozo je stigao Vito sa svojim autom, stao je i ja sam ušao i smestio se u auto. Bili smo sretni što putujemo u Zagreb, vožnja je bila prijatna i proticala je u smehu i priči. U Zagreb smo stigli za dva sata i odmah se uputili u klub književnika gde nas je čekao naš prijatelj Zdenko sa ostalim pesnicima. Kad smo ušli u klub svi su nas sa radošću dočekali, a najsretniji bio sam ja i moja mala Zagrepčanka sto smo ponovo zajedno nakon dužeg vremena. Smestili smo se u stolice i program je počeo tako što je svaki učesnik čitao svoje stihove. Nismo ni primetili da je kraj programa jer smo bili sretni što smo ponovo svi zajedno.Posle programa usledilo je slikanje sa prijateljima i odlazak u restoran na večeru.U restoranu je bilo veselo i svirala je predivna muzika koja nam je davla dodatno raspoloženje. Posle večere nas četvero otisli smo kod prijatelja na spavanje. Čim smo stigli svatko je otišao u svoju sobu. Ušao sam u sobu imao sam što videti na stolu su gorele crvene sveće i bila je boca vina i dve čaše, a na krevetu je sedela ona moja mala. Prišao sam seo pored nje i počeli smo da se ljubimo, nismo ni primetili a već smo vodili ljubav. Posle dobrog sexa u kojem smo obadvoje bili zadovoljni popili smo po času vina i legli da spavamo. Kad sam se probudio u krevetu sam ležao sam i nije mi bilo jasno jeli sve bio san ili java, ali boca vina i dve čase svedočile su da je to bila java.Ustao sam, istuširao se, obukao i krenuo van. Ispred kuće su me čekali prijatelji da krenemo u obilazak grada. Skoro celi dan smo proveli u razgledanju grada i slikanju i bilo nam je fenomenalno.Oko sedamnaest časova seli smo u auto i krenuli za Banja Luka i ovaj put je vožnja bila prijatna i ugodna samo što smo pričali sada o našim utiscima iz Zagreba.Vito mi je ponovo stao na auto putu, izašao sam iz auta i uputio se ka svojoj kući.Kad sam ušao u kuću u dnevnom boravku čekala me je supruga Zorica. Ostavio sam kofer i seo pored nje da bih joj ispričao kako nam je bilo i pokazao knjigu i slike što smo se slikali.Zorica je sve pažljivo slušala i bilo joj je drago što mi je bilo lepo u Zagrebu i bila je oduševljena knjigom. Onda sam uzeo mobitel i počeo da joj pokazujem naše slike i čim ih je videla pobesnila je i počela da viče na mene. Na skoro svakoj slici bili smo Ena i ja zajedno, na jednoj me držala ispod ruke a čak i u restoranu je sedela pored mene da bi nas slikali.Jednostavno Ena je uživala da se slika sa mnom i sedi pored mene a sve je to radila da bi provocirala moju suprugu i pravila ju ljubomornom a sve što ju nije podnosila a nije imala razloga za to. Eni je toliko Zorica bila odvratna da je užvala da ju provocira tako što je nagovarala i druge žene da me grle i da nas tako slikaju da bi supruga videla i nije marila što mi na taj način stvara svađu u kući. Samo ni meni nije bilo jasno to Enino ponašanje što sve to radi da bi provocirala Zoricu ili što se meni nameće mada nije bila žena s kojm bih ja nešto imao, nije bila moj tip žene. Ena je jednostavno volela da dominira i bude iznad nas da se čak sama proglasila za presdnicu naše poetske gruoe iako ju od nas troje nitko nije postavio ni izabrao, a što je najžalosnije piše a još nema objavljenu knjigu Ta žena jednostavno je umišljena i misli da ima pravo da bude glavna a mi da ju slušamo ko verni kučići. Samo znam da moji prijatelji Ena, Boban i Vito jednostavno ne podnose moju suprugu ona je njima odvratna i za njih je budala koje se trebam rešiti što pre i isterati iz kuće.Po njima ona me je kompromitovala jer je kritikovala tuđe stihove i pisala komentare, ali nisu svesni da ona to zna jer sam ju ja naučio kako se analizira poezija. Moji prijatelji su to sve govorili sto me navodno pšstuju samo jedno nisu shvaćali da u najtežim moji danima kad sam bez posla jedino je pored mene bila samo moja supruga brinula se o meni i davala u svemu podrsku. Moji prijatelji nisu imali razloga da govore ruzno o mpjoj supruzi jer jednostavno nije im ništa radila, a ja sam na to sve ćutao samo da ne bih ostao bez prijatelja. Sedeci pored supruge gledao sam ju dok je galamila na mene zbog slika i nisam hteo da se pravdam jer ju nisam nikad ni voleo niti volim.U jednom momentu bio sam sretan što ju svaki put isprovociram sa nečim ne bili ju oterao od sebe i tako bio jos postovaniji kod prijatelja, ali ona se jednostavno nije dala isterati imala je neki svoj kapric.Nisam više imao želju da slušam supruginu galamu ustao sam i otišao na spavanje u ostalom sutra je novi dan i novi početak.
Zorica Zoza Josic
Nedelja 16.11.2014 god. u15 h i 15 minuta

Ženama plitke pamet

Sedim sam i razmišljam kuda vodi ovaj moj život pun tame i greha. Jedino što je u njemu dobro moja deca i pisanje. Mada sinovi nisu samnom već s majkom, sretan sam što sam otac tako divnim sinovima. Pisanje je nešto što mi ispunjava dušu i srce i to radim već dugo godina, pišem poeziju, prozu i dramu, i dosta sam toga objavio. Život mi je pun tame jer sam ne zaposlen, a greh moj je moje ponašanje prema ženi koja živi samnom. Nas dvoje smo se slučajno upoznali, kako i gde to vise i nije tako bitno, i još smo uvek zajedno. Prvih godinu ipo dana smo se samo vidjali i slobodno vreme provodili zajedno u njenoj pdstanarskoj sobici. Bila su to veoma cesta i prijatna druženja u kojima smo oboje uživali. Pošto sam bio bez posla odlučio sam otići na rad u Crnu Goru i tako.sam doveo nju da mi čuva kuću a ja sam otišao da radim. Nisam se dugo zadržao,vratio sam se nakon mesec dana sa povređenom nogom. Kad sam došao kući čekala me ona i tako je ostala i od tada do danas živimo zajedno. Naš zajednički život je normalno tekao, ona me je volela ali ne i ja nju. Jednostavno nisam ju voleo i to je znala, ali je uvek bila uzmene i u dobru i u zlu. Toliko me volela da mi je u svemu ugadjala, mada sam ja retko činio nešto lepo za nju. Radovala se svakoj mojoj napisanoj i objavljenpj pesmi. Pošto sam pisac počeo sam da putujem i odlazim na druženja s piscima i tada sam počeo da menjam svoje ponaša prema njoj. Kako ju nisam voleo sve mi je manje bila bitna jer mi je bilo najbitnije moje društvo pisaca. Ubrozo sam sa još njih troje formirao poetsku grupu, tako da samo pravili druženja i išli na druženja sa pesnicima. Na tim putovanjima upoznao sam i stekao mnogo prijatelja a bilo je i žena. Pošto sam dobro izgledao i mnogo mlade za svoju dob žene su me jednostavno proganjale i lepile se za mene. Tim ženama je bilo najbitnije da su pored mene pa taman se samo slikale samnom da bi to pokazale u javnosti. Mnoge su dolazile same u moju sobu gole uskakanje u moj krevet samo da bi provele noć u mom naručju. Takvo njihovo ponašanje meni je imponovalo svakoj sam iste laži pričao,a bile su mi bitne samo da bih zadovoljio svoj muški ego. Posle sam se kod kuće dopisivao sa njima i svakoj iste laži pisao na koje su one padale. Jednostavno to su bile isfrustrirane žene plitke pameti koje su verovale u sve što im napišem. Ja sam jednostavno uživao u tome smejući se tim glupim jadnicama koje su u sve to verovale i pisale o ljubavi i kako ne mogu bez mene. Za te moje afere i dopisivanja ona nije znala, a nije mi bilo ni bitno jer ju i onako nisam nikad voleo. Jednog dana vratio sam se sputa i dočekala me ona besna i ljuta rekavši mi da zna da ju varam sa drugim ženama
Ja sam ju samo gledao i na sve to sam se samo smejao i još više u njoj izazivao ljunju i bes.
Gledao sam ju dok je od muke plakala a ja sam sve ne igrao mada sam znao da je sve to istina zašta me optužuje. Meni je bilo najbitnije da zadovoljim sebe a ne nju koja je bila tu samo da bila moja sluškinja. Mislio sam da će preći preko svega toga ali ona se naglo promenila prema meni da sam imao dojam da me ne voli više ko pre. Svakim danom se sve više udaljavate od mene da bi postali dva stranca koja žive u istoj kući. Znam da je to moj greh prema njoj jer je mnogo učinila za mene tokom našeg zajedničkog života. Jedino rešenje je da me prihvati ovakvog ili da ode, ali to mora sama da odluči. Ja niti ju teram od sebe niti ju zadržavam pored sebe, ali jedno znam da neću se odreći drugih žena. Slobodan sam čovek i mogu da budem s kojom ženom hoću i nisam kriv što žene padaju na moje lažne priče. Meni ni jena žena s kojm sam bio ne znači ništa sve je to avantura, laž i obmana samo njoj to nikako nije bilo jasno ili nije htela da to shvati. U svemu tome najbitnije je da je ona još u vek pored mene.
Zorica Zoza Josic
07.12.2014 god.

Moj greh

Sedim sam i razmišljam kuda vodi ovaj moj život pun tame i greha. Jedino što je u njemu dobro moja deca i pisanje. Mada sinovi nisu samnom već s majkom, sretan sam što sam otac tako divnim sinovima. Pisanje je nešto što mi ispunjava dušu i srce i to radim već dugo godina, pišem poeziju, prozu i dramu, i dosta sam toga objavio. Život mi je pun tame jer sam ne zaposlen, a greh moj je moje ponašanje prema ženi koja živi samnom. Nas dvoje smo se slučajno upoznali, kako i gde to vise i nije tako bitno, i još smo uvek zajedno. Prvih godinu ipo dana smo se samo vidjali i slobodno vreme provodili zajedno u njenoj pdstanarskoj sobici. Bila su to veoma cesta i prijatna druženja u kojima smo oboje uživali. Pošto sam bio bez posla odlučio sam otići na rad u Crnu Goru i tako.sam doveo nju da mi čuva kuću a ja sam otišao da radim. Nisam se dugo zadržao,vratio sam se nakon mesec dana sa povređenom nogom. Kad sam došao kući čekala me ona i tako je ostala i od tada do danas živimo zajedno. Naš zajednički život je normalno tekao, ona me je volela ali ne i ja nju. Jednostavno nisam ju voleo i to je znala, ali je uvek bila uzmene i u dobru i u zlu. Toliko me volela da mi je u svemu ugadjala, mada sam ja retko činio nešto lepo za nju. Radovala se svakoj mojoj napisanoj i objavljenpj pesmi. Pošto sam pisac počeo sam da putujem i odlazim na druženja s piscima i tada sam počeo da menjam svoje ponaša prema njoj. Kako ju nisam voleo sve mi je manje bila bitna jer mi je bilo najbitnije moje društvo pisaca. Ubrozo sam sa još njih troje formirao poetsku grupu, tako da samo pravili druženja i išli na druženja sa pesnicima. Na tim putovanjima upoznao sam i stekao mnogo prijatelja a bilo je i žena. Pošto sam dobro izgledao i mnogo mlade za svoju dob žene su me jednostavno proganjale i lepile se za mene. Tim ženama je bilo najbitnije da su pored mene pa taman se samo slikale samnom da bi to pokazale u javnosti. Mnoge su dolazile same u moju sobu gole uskakanje u moj krevet samo da bi provele noć u mom naručju. Takvo njihovo ponašanje meni je imponovalo svakoj sam iste laži pričao,a bile su mi bitne samo da bih zadovoljio svoj muški ego. Posle sam se kod kuće dopisivao sa njima i svakoj iste laži pisao na koje su one padale. Jednostavno to su bile isfrustrirane žene plitke pameti koje su verovale u sve što im napišem. Ja sam jednostavno uživao u tome smejući se tim glupim jadnicama koje su u sve to verovale i pisale o ljubavi i kako ne mogu bez mene. Za te moje afere i dopisivanja ona nije znala, a nije mi bilo ni bitno jer ju i onako nisam nikad voleo. Jednog dana vratio sam se sputa i dočekala me ona besna i ljuta rekavši mi da zna da ju varam sa drugim ženama
Ja sam ju samo gledao i na sve to sam se samo smejao i još više u njoj izazivao ljunju i bes.
Gledao sam ju dok je od muke plakala a ja sam sve ne igrao mada sam znao da je sve to istina zašta me optužuje. Meni je bilo najbitnije da zadovoljim sebe a ne nju koja je bila tu samo da bila moja sluškinja. Mislio sam da će preći preko svega toga ali ona se naglo promenila prema meni da sam imao dojam da me ne voli više ko pre. Svakim danom se sve više udaljavate od mene da bi postali dva stranca koja žive u istoj kući. Znam da je to moj greh prema njoj jer je mnogo učinila za mene tokom našeg zajedničkog života. Jedino rešenje je da me prihvati ovakvog ili da ode, ali to mora sama da odluči. Ja niti ju teram od sebe niti ju zadržavam pored sebe, ali jedno znam da neću se odreći drugih žena. Slobodan sam čovek i mogu da budem s kojom ženom hoću i nisam kriv što žene padaju na moje lažne priče. Meni ni jena žena s kojm sam bio ne znači ništa sve je to avantura, laž i obmana samo njoj to nikako nije bilo jasno ili nije htela da to shvati. U svemu tome najbitnije je da je ona još u vek pored mene.
Zorica Zoza Josic
07.12.2014 god.